Sinjanje (XX): U se vrime godišta (Marija Librenjak)

Marija Librenjak, vjerna slušateljica Hit radija i čitateljica Ferate, napisala je još jednu pjesmu na sinjskoj štokavskoj ikavici, ovoga puta u prigodi Badnje večeri.

U se vrime godišta

Mir se svitu navišta…

(Da nan blagdani ne kradu Božić)

Pijeni misec basa doklen zvizde

U rojovin pivuše.

U tijon noći prez sna,

Zašuškaše  Badnji dan.

S tunbinića

Ne čuje se poj tundina.

Jedito kadikoja tutnji petarda. 

Zagrnuta  materinin  pleton, žižon čame išumitan.

S ćoše ormara, priklanjska tunja, m’rlise  ditnjstva otpunčava.

Vr’teno,u klupko zabodeno…kantunal uperlitalo.

Gori Božićna svića…

Nisan pisnik…

Al’ baratajuć  lapešon nevišto, bilužin misli drito.

Jerbo takon mi duša odane.

Budna sanjan, ki u zemane.

 Ovo dite u meni, ispo’ inbotide,

Vonjajuć požut’le intimele.

Zvucin ‘itrin Ponoćku navišćuju  zvona,

S kanpanela svetog Leopona.

Pak snatan,

Odek se i umiralo, ustrpljeno,

Šapljuć Ime Isusovo.

Jeer su nan molitve,

Sve kraće i  tiše,

Doklen srce Božji blagoslov išće’!      

Ko nan rođenje Isusa, Spasitelja ,

Zazva Blagdan, pačeć  inkas?!

Zadnje gaste čeljade za mat’r’jalno daje.

Kraj prosjaka malo ko fermaje.

Digot mi se učini

Da su nan Blagdani

Ukrali Božić.

Di su dani mog ditinjstva,

Davni zemana.

Koltrine na vrat, na nos matere prale.

Na monogracijon suš’le.

Borić radosno kitili,

Šta ga usika brajo mlađi, na Šušnjevači.

Nabra ma’ovine, mažu krcatu,

Zamaka niz Bukvu.

Mukte ga lugar vata u trku.

Betlemić …vrckon  šoto borića mećali.

 Kadno ćaća, odma nama ,s vrata,

Noseć Badnjak, blagosivlja:

„Na dobro van došla Badnja veče’“

A dite  malešno, ki ono zerku  veće,

Uglas: “I s tebon zajedno“.

Mater slamu po’sto prostrla,

Do Tri Kralja kužinu ne bi mela.

Valjali se u slami, toji dani minuli.

Išle me posne fritule,

Večeravali bakalara iz zdile.

Crnog zerku potegni, stariji bukaron, a drčina po pićerin…

Molilo se i pivalo.

Poslen Ponoćke

U pretelja svr’ćalo.

Aranbaši i suvo s kiselin kupuson…

Na špajeru kvrcalo.

Mamlo m’rlison.

Svak se s nogu varnjačon mašijo.

Smetijo ne bi obać uboge.

Sveton vodon poškropit anbare i okolon kuće,

Da se polja intradon plode i vinogradi  rode.

Sadak mi se čini,

Kakon se duše sitne pitaju varćacin inbe.

U  nevolji čov’ka malo ko obađe.

Duša nekako mrka.

Svak se pokriva s onizin šta ima.

Iđe po svoju zima, digot zabili brda,

Laticon snjiga.

Iščekujuć, jopet

Dolazak Isusa,

Duša nekako planjca :

„Dođi Spasitelju,

Plamenon Božićne sviće,

Obasjaj učmali duša oputine.

Obađi komore srca, u griju otvrdla.

Nek se smiluju

Čov’ku onemoćalu i onomen gladnon,

Samoćon  potrpanon.

Ma nek Božić

Svimin napripravi radost i mir.

„U se vrime godišta

Mir se svitu navišta…“

Išćen, nek Isusovo rođenje,

U štalici, na slamici,

Bude na spasenje:

Onomen prez kruva i postelje,

Šta zaraj trke za profiton svitski moćnika,

Kosti ostavlja il’ sviton skita,

Žedan kaplje slobode. 

Svakomu  čeljadetu.

Pominji nas Isuse, sadak i jopet…

Ter u svakomen ćutimo Tebe.

Bijo nan Božić

Blagoslovljen i čestit!

Berićetna godina nova,

Naramcin ljubavi uprćeni, za bližnjoga i Isusa.

Kolkoš sriće i ćarice!

Bože u ruke Tvoje…

Pak i dogodine!

 

U Karakašici, za Badnju večer, lita Gospodnjeg dviiljadeišešneste.

Marija