Sinjanje (XXVII): Cili svit je moj (Marija Librenjak)

Čitateljica Ferate Marija Librenjak napisala je još jednu pjesmu na sinjskoj ikavskoj štakavici.

Cili svit je moj

Mijovilsko lito čevulje kvasi

Pak ji jopet suncen malaksalin kiti.

Rasule se boje rane jeseni.

Jematva žunte grije.

Dušu crvenkon otpunčaje.

Ter se misli dičinje vrzmaju.

Možđani ćarno tanjcaju.

Maže, kašete…

Konistre matere moje, krtočiće…

Zarđane didove nož’ce,

Iz kufera tunperine…

Vrckon dico ponesite,

U alaši i napobaške!

Učaluš k’i lani,

Veršaju ‘tice u lupeštini.

Nek’ su minuli zemani mili…

Maštilo i otakač brate pripravi.

Tapun smoči, kanelu zavrni.

Mošt nek vrije ka’ i lani.

Bačve rosa rasušiva, duge njijove, umiva.

Probrat ću cimboka kakon merita,

Krcat krtočić i dikoju tunju

Za zimu dugu… čemernu.

Grijuć’ kosti na kominu.

Svakin zrnon sićanja ćokat.

Ka’ mater kudiljon obnoć

Beside starinske prest’.

Nek’ se u jaslon roje

Da se nikad ne smete.

Zalivat’ ji bukaron crnog’.

Snatanja mudlat’ pićerinin rakije,

Krpoteć’ kruv od prikjuče’.

Priskočit’ grozd kadikoji.

Paletkovanje poza berbon slidi.

‘Misto kolajne curu luša grotulja.

Ćarica u očimon planjca

Zamiri je đuveglija.

Nježino relo i švera.

Takon toka…

Otkad je svita i vika.

Napisa’ po svoju dikoje slovo

Zaraj jematve u vinogradu Ivančovu…

Šta kripi san, opertaje bekinu.

Rašćaraje tugu ukolinčenu

Komen zeman liti, meni pravo o Mijovilu.

Vavoljin rascicvarenu smokvu.

Dakuću.

Bože podaj i dogodine… Ujmeisusovo!

Doklen dura ‘vako

Cili svit je moj.

U Karakašici 24. rujna 2017.

Marija Librenjak