Sinjanje (IV): Zima… po našku… (Marija Librenjak)

U ovo hladno zimsko jutro u našem sandučiću, onom virtualnom, dočekala nas je pjesma naše vjerne slušateljice i čitateljice Marije Librenjak. Pa pročitajte i uživajte…

Zima… po našku…

U nas se kaže sveta Kata snjig na vrata,

a još prvo sveti Luka meći u nidra ruke, ne vadi i vanka do svetoga Marka…

Na čengerin meso suši vatra s komina

Zaprećaš zeru pola pod peku

Ne udi šta oči suze od dima.

Teže pada šta nije ni zima ka nekada.

Zabio se svak u svoju ćošu

Niko više ne nosi bližnjem darova krcatu boršu.

Nema ni lokava iz ditinjstva

Caklile bi se od za dva prsta debelog mraza

Sve da i ima niko se ne bi puza ni po njimon gaza.

Pojte prazne zjape…

Rev magaradi zamuka.

Ni mosura na strijon nema

A davalo ji dici

Umisto cici – mici…

Snjig bi obuka puteljke i šumarke

U najlipše ruvo

Ator mi je šta slika nema

Al srce uzburkano od uspomena.

Tekon puzat se i na maži i na laštijeri

Zaklaje ti ruke ,al gor doli se kroz bristovinu veri.

Božću se ondak svit veselio

Svak svakomu čestitat je želio.

U duge zimske noći

Žene prele

Momci išli na silo

Jilo se bome i pilo.

Na karata se igralo, a Božićne pisme

Odzvanjale progonin kroz selo.

A tekon na tonbule

Po dvajest u kužini dva za dva

Kad bi sve gaste izgubio nevoljko bi igrat sta

E bilo je likarije za to

Tadak bi brojove zva.

Evo u noći u kojoj se ni lavež pasa ne čuje

A malo ko običaje štuje

Nit iko oputinon nakresan basa

Sitla san se zeru

Iz davni zima glasa.

Lipa nan bila zima

I da svak šta jist i pit ima.

Podarimo sebe

I zeru ljubavi

Sirotinji i samotnim srcima.

Valja ne kukati, sićati se, ne žaliti, spominjat se… veseliti… na Zeljkovoj glavici za Božić kolo zaigrati i bećarsku pismu zapivati, rujnoga se vina ponapiti, jedan drugon Božić čestitati, rumen obraz curon ljubiti… i u miru svak sa svakin biti, takon bi se lipo mogli veseliti.

U Karakašici, 25. prosinca 2015.

Marija Librenjak