Sinjanje VII: Cvitnica… (Marija Librenjak)

Povodom nadolazećih uskršnjih blagdana naša vjerna čitateljica Marija Librenjak napisala je i našu adresu uputila još jedan literarni štakavsko-ikavski uradak – Cvitnica. 

Cvitnica…

Rekoše u jednoj pismi da je u nas Cvitnica lipša nego tuđa lita….

Sićanja rasplinjuju možđane i dušu.

Od mali dana, suboton pozapodne uoči Cvitnice, mi dica bi uzeli kesice, borše i ajd u ljubicu. Bilo je ljubice i kraj kuće, ma najviše u ‘Jokinin dračon’ ispod Glavičina. Uzeli bi po dana na glavu i obašli brdašca, od Zeljkove Glavice do vri vrice Petrade. Bilo je ko će više nabrat ljubice, jaglaca i drugi visnika prolića….

Ma je to vrime uoči Cvitnice nekako drugovačije, ki da je s Božje strane…

Počele bi cvitat i barakokule i trišnje rane, a digot i šljive, a srdelija i sadak ima procvitani di got poviriš po lužinon… Pokoron smo se nekako doveli u red kroz Korizmu, a i obašli potrebitog pa je valjalo na uranku za Cvitnicu u cviću se umit…

Sićan se da san nekako ovi dana kupovala JELICU u iste žene pod Crkvon, imala je podvezan šudar i suva od rđ, uvik san u nje kupovala, nije me tribala zazivat… ostila bi ja nju s metra… Al kad je Jelicu poče prodavat moj pokojni školski kolega iz Osmoljetke, od njega se za ve dane nisan odmicala. Ma tijo je on meni Jelicu mukte dat al ja san mu i žunte mećala. Ma jeer ne bi kad bi me sitio na lipe dane iz Pučke škole kadno smo zaobilazno priko Karaguše i Suvača išli kući iz škole samo da bi vidili di naš Mlađo stoji, a virujte mater je po za njin u školu nosila lunbrelu, jerbo mere bit da će do večeri kiša, a izuvala se prid vratin razreda.

Sićan se kad mi je Mlađo mrčavon gumicon zašporka domaći, ma jesan štufa bila al nisan kazala učteljici. Jedne bote, a taman se poče kraj škole, pokraj Alkarskog trkališta, odma do stari maruna, prodavat burek, bilo pelcovanje nas đaka… Ma Mlađo pa u afan, šta od stra, šta od gladi. Drugarica učiteljica uputila učenicu Ljubicu Mlađi po burek i dala gazeta baš nolko kolko košta jedan burek. Mi ga se do tadak nismo ožitili, ma jedva imali za kvarat kruva, a ko će dat još za burek…

Ljubica, nako štufo, pružila livon rukon burek Mlađi i reče: ‘Na Mlađo, blago tebi…’

Ma tila san ja o Cvitnici u našen kraju, a misli evo malko odagna Mlađo, Bog mu da pokoj vični. Eto naravski kako bi u subotu prije Cvitnice obašli cili kraj, a digot smo išli i do Krinja, i ljubice i jaglaca, pa i visibaba i svi vela procvitani cvitova, a tadak bi zapikirali i logu za marendin iliti spaš za Uskrs.

Suboton prije Cvitnice tribalo je i ofregat kuću, oprat ponistre i prominit koltrine… ma ko je ima za prominit, ja bi iste saprala i čekala doklen ji prolitni vitar palac ne prosušijo, a digot san i mokre nazat mećala… Od malena je ta rađa mene zapadala, a šta ću govorit kakva je tišma na Bukvi bila kadno smo nalivali vučije i ražentavali škuro ruvo jerbo je mater bjenkariju na špajeru lušijala…

Na uranku na Cvitnicu, ne bi se samo umivali u cviću, vego bi se mašilo i cilog tila, ma pripovidale stare žene da se triba umit i okupat u ljubici zaraj lipote, e nismo šparali, a svi iz istog kajina i maštila. (Osta običaj za navik i starog ćaću san umivala u ljubici, a i mate i virujen u Božju providnost pa i u nedilju, Bog jon bijo na pomoć.)

Ondak, s jelicon ,kiticon ljubice zavezanin pređon aj na Velku misu u varoš slušaj na nogon (meni se kad san bila mala činlo da Muka traje danin) MUKU NAŠEG GOSPODNA, jedva san čekala kad ćemo jelicu vinit u ariju na blagosov, a pozatin na groblje, obać i okitit grebe naši dragi, ispod borića i čenpresa kod svetoga Frane.

Pozatin bi mater zadila za krakun na štali malo Jelice, a pozapodne odnila u polje, već posijano i posađeno,da bolje rodi a ćaća naravski u vinograd. Lozovina je bila pokupljena, iz strančice virila i bila praška za potaknit vatru, jerbo je znalo bit i ladno i burno cilu Korizmu sve do Uskrsa, a virujte digot bi i za Spaš pokisli, al ne bi se štufali venogo igraj na krpaša i pojidi i Posvećenicu i zakoturaj, a onda izij ofrabano jaje i sve zasladi jojo bonbnonin kupljenin u zadrugi, a sve to vadli iz zobnice, a ja bome iz one koju je moja mate donla u doti, a prije nje njezina mate, iz Košuta.

Jelica, javor i maslinove grane u našega svita, pamtivika se užgaju šuverinin kad počne grmit, uz molitvu:’Biži, biži…Irudice…mate ti je poganica…ImIsusovo…’

Cvitnica mi u duši odagnava sinjale mrkle zime i nagovišta nova svitanja… triba samo bit spreman privatit novi život koji nan u ve dane Bog svojin otkupljenjen i uskrsnućen, ki cilon svitu, dariva…

Evo tolko za sadak i na dobro nan došla Cvitica i nek sva u cviću dade nan vikovičnu sriću a o Uskrsu zdravi bili, svimin oprostili i na slavu Uskrslog Isusa se blagosovljeni veselili.

U Karakašici,16.ožujka 2016.

Marija Librenjak