Sinjanje (VIII): U rano proliće (Marija Librenjak)

Jedna od naših najvjernijih čitateljica Marija Librenjak dostavila nam je svoj novi lirski uradak – U rano proliće.

U rano proliće…

Na koncu zime
Umisto mraza i mraka
Nova zora sviće
Ovanjciralo proliće…
Sve ki da neće
Ocvitale ledinke i glavičine.
Ljubica i jaglac ćire iz svakog prančioka
Nisu se libile niknit i izvuć se iz šušnja
A taka je i prirode, a i ljudska kušnja.
Čeljade u nebo uprena pogleda široka…
Trišnje procvale
a barakokule bome i propupale…
Zunbuli i jorgovani namerlisali vrtle
Doklen se dičurlija i na zoge i na vatale okolon kole vrte.
Čovku i kad je u žalosti i bidi
Ki i onomen s klolkoš na glavi sidi
Uz Božje milosrđe buđenje novog života slidi.
Skoron će i didaci u raskoši svojon
Ulipšat zaorke modrin kiton.
Intradu pikirat, posadit i posijat, i kunpire i žito
S prirodon bit kvito.
Misto stari panja u našin vinogradin
navrnit lozu da nan u jesen zrilo grožđe i rujno vino grka nepca zasladi.
Ćutit se valja, ki laste
šta su na našin fumarin jopet gnjizda savile
I pivat ka krnjolci, potiha il iza sveg glasa
Jerbo samo takon se besciljno ne basa.
Nema druge vengo smetit sve nesriće
I šervudat po proplancin
Reć zbogon minulin danin
Udisat punin plućin
I zafalit Bogu na prolću ovon
I snovin isponova užganin….

U Karakašici, 7. travnja 2016. godine
Marija Librenjak