Slaven Kardoš: Priča pod murvom

Istaknuti sinjski zaljubljenik u prirodu, umirovljeni učitelj Slaven Kardoš poslao nam je još jedan tekst u kojem ovoga puta dočarava ‘ugodne razgovore naroda sinjskog i cetinskog’.

Pod starom murvom sidi Kata i Manda. Omara pritisla. Zabacile šudare poza glave i mašu granama potrajući muve. Muve zunzulje, brekulje zuje od murve do murve.

Kata: E moja prijo. Viš ti da više niko ni murve neće. Ma prije bi na njoj bilo rebaca,žuna, kosovica, perušula, bekafiga, pelinka, a sada se nastovrljile ove zunzulje, sriću im njava odnija.

Manda: Je moja Kate. A spominješ li se kad smo bili drčulija. Dođe ćaća i prostre pod murvu mutap pa trene granu. Murve padaju ka krupa. Unda ih pokupi u rešeto, a uto mater iznese vruću puru. I unda kusaj pure i murava. A akoš za prav, usput bi izija i dlaka sa mutapa.

Kata: E, ko ne izde uže dlaka i vriću luga neće ni raja vidit. Ma nu, njava je lipi nosija, al joj je mali svit vengo meni jušto u oko (Potraje muhu mašući granom). Čuj Mande, al da nisi dalje prostrla, imam ti ništa reč šta mi je Pera kazala.

Manda: Nu muko moja, a šta?

Kata: Sićaš li se ti kad je ono amoka u kuma Mate doša onaj đuveglija, ka alčak sa onom limuzinom. Ondak se do zore arčilo. Cili se karapelj pita ko je on i šta se tu fešta. E vidiš, Pera je raskopala guzicu dok nije doznala.

Manda: Ajde, pucaj!

Kata: E, taj macmudan ti je zagonđija male Jele. I sada izgleda da je zbabna, a đuveglije nema. Izgleda da je odperja.

Manda: A šta je sa vakultetom? Maloj je išlo dobro.

Kata: Piši dobro njava odnija. Vermala se mala kući. Zacimentala se u kuću, a ni kum Mate nije više od špancira. A lole ni čut ni vidit misecima, ka da je u jamu propa.

Manda: Ajde moja Kate kani se brljezganja. Al’ moja Mara nije bila uzor i dika. Ma lajone su tolko nabacale da sve lukšije i ražentavanja nisu to mogle oprat. Ma tribala je biti oškopica i to sve odjebat. Srićom naiša momak koji nije to obadava i, vala Bogu, moja se Mara lipo uda.

Ma, eto, kum Mate je bio šparadur. Isplivat će on, ma ža mi je male. Ma biće dobro.

Kata: Ža je i meni male. Uvik je bila javljena. A onaj smrad od momka šmignuo. Koja budaletina. A mogla mu je sikira upast u med kod onake vamilije.

Manda: Ma, jopet, ko smo mi da deboto o tome zborimo. More biti da je mali otiša poslom u svit. Sada ti je širok svit. A šta ti znaš. Jopet ne bi se pačala. Oparena sam pa…(Dotrča sva usplahirena Mandina kćer Mara)

Mara: Majko, tražim te abato pola ure. Ma sva sam ti kuntentna. Bila je Jela kuma Mate. Udaje se i oće mene za kumu.

Manda: Ajde sotoni. A za koga, sritna bila.

Mara: Spominješ li se, majko, ono kad joj je litos doša momak, kad je kum Mate napravijo feštu. E, za nj.

Kata: Ma, ol on nije uteka?

Mara: E ne da Bog da je onako kako vi mislite. On je pomorac, navigaje po svim morima. Vratija se i sad se vinčaju. Ona će rodit i nastavit studirat, a i on ima još ispit dva do diplome.

Manda: E moja Kate. Viš šta je život . Reci Peri, život nije lako stimat. Moš se strombulat oli arivat.

Slaven Kardoš, učitelj