fruhwald
otvorena vrata

Božićna priča babe Tereže

Autor/ica
Objavljeno: 25 prosinca, 2015
bozic

Tekst: Marija Librenjak

Povodom današnjeg blagdana Božića, donosimo tekst pod nazivom ‘Božićna priča babe Tereže’ kojeg nam je poslala naša čitateljica Marija Librenjak.

Dico draga ispripovidat ću, po momen slabon sićanju, kako se u zemane slavilo rođenje malog ditešca, našeg spasitelja Isusa, a moja ćer će ovo zabilužit.

Rodila san se za svetu Ciciliju prije 92 godine u maloj komori u zaseoku Tomaševići, povri mosta na dnu Alkarskog trkališta, onkraj Varoša. Prijavili me kadno san krštena pozan Novon godinon i dali mi ime Terezija, u knjige upisali Tereza, a odmalena me prozvali Tereža. Ćaća Frano zvani Bigo je ki jedinac ima kolkoš intrade, a imali smo i konje i od mali nogu san na konju oblazila naše polje u Paškuli.

Božićno vrime je ondak počimalo sa sveton Lucon i bome moja mate Luca bi se nami dici pošteno otkupila, bilo je i galetina i slatkoga. Pozapodne na svetu Lucu bi ošli na šufit i iz ambara natrpali pune šake šenice i posijali bi i u šalke kako bi šenca naresla za Božić. Mate bi prije Božića oprala svo ruvo, i sukance i biljce, na Gorućici koje bi bura po lužinon ošušila. Dvi nedilje prvo Božića bile su Materice, a po za tin Očići. Ma mate i ćaća bi nan na uranku pripravili krcate krtole suvi smokava, rogača, cukarina i tunja. I mi dica bi prije Božića vrckon nasamarili magare i s Gorućice dotrali u vučijon vode, da bude za Božićne dane.

Za Badnji dan na uranku dica po selu bi vikala: ‘Gotova je kaša’, posno jiće od vode soli i brašna… Ćaća bi se noć prije zametio sa sikiron i oša u Mojanku, a uvik kad bi se smrklo, kako lugar ne bi banio, i usika bi rastovo drvo za Badnjak i borić. U konac Badnjeg dana pridveče okitili bi mi dica borić a jasle su nan bile ispod kužine, bijahu to žive jasle, za kojin su jile piću krave, magere i konji i pondak priživali. Ćaća bi uša u kužinu s užganin Badnjakon i naziva: ‘Na dobro van došla Badnja veče’, a mi vrckon u glas odgovarali: ‘I stebon zajedno’. Ćaća bi bome prosu andać slame po tavanu, i nit se skidala, nit bi se melo do pozan Tri Kralja, jesmo guštali valjat se, a niko nas nije potrava. Mate bi navislila bakru punu baklara na kominu, visila na komaštrin i prikuvala bi kruv, za ispod peke. Večerali bi uz Biožićnu sviću u kolaču kojeg je okruglog ispekla mate i s četri jabuke, umisto adventski svića. Na sri kužine komin, ložilo se drva i garbuna iz Ruduše, a komin krpijo šamoton, a u ćošon škrinja iz dote moje matere, a u njojzi su čuvalo i škuro ruvo i bjenkarija i terluke ki i suknene bičve a u drugon ćoši konistra, ma bilo u njozi i grožđa cimboka ki i varoškog kruva, turte. U ćaćinin bisagon koje smo samo na uranku mogli krenit bilo kolkoš manduleta, a tekon medeni pogačica.

Radosno i željno smo se opremali za Polnoćku u Crkvi Gospe Sinjske. Pošli bi zarana jerbo se prije i kašnje mise Ponoćke igralo kolo na Žankovoj Glavici. Ofirali momci okolon cura i zamirali i, a ne bi bilo vinčanja do svete Kate dogodine. Puno cura bi zavapilo:’Sveta Kate šta si uranila, još me mate nije opremila’. Pivale se na polnoćki radosne Božićne pisme ijako je u crkvi bila tišma, a meni još iz rani dana odzvanja: ‘U se vrime godišta i Narodi nan se Kralj Nebeski’ …

Kašnjen kad bi iza Ponoćke došli kući, vrio je na ključu kupus, suvo meso, a digod i aranbaši. Grabon smo kući trkali… Mašali smo se nako ozebli i radosni, s nogu, iz iste zdile.

Jutron na Božić čekali su nas ispod borića darovi, a ja se i sadak sićan bebe koju mi je ćaća sklepa od triska (okresina) koje bi ostale poslen cipanja drva. Poslen užne i sviće, a uvik se molio Bog i pozdravlja Anđe Gospodnji, mater bi nan dala i oraja i masti i žmara i svake milosti Božje i mi dica bi obašli stare siromaje Šimuna i Mariju, koji su živili povri naši kuća.

Eto dico moja, tolko se sadak sića stara baba Tereža, a veselo van i zdravo bilo i na dobro Van došlo porođenje Isusovo, a ja kadno i ondak ćutin miris rogača, tunja i suvi smokava, ka i moji, koji više nima, a i meni je za njima.

Print Friendly, PDF & Email

Na vrh