Fra Domagoj Runje: Babi Markuši o stotom rođendanu

Sve više slušatelja Hit radija uključuje se u emisiju Sinjanje sa svojim pjesmama od kojih neke objavljujemo na Ferati. Jučer nam je svoju pjesmu Babi Markuši o stotom rođendanu poslao fra Domagoj Runje. Fra Domagoj je pjesmu posvetio svojoj pokojnoj babi Milici Runje rođenoj Marković (Radošić, 13. veljače 1915. – Karakašica, 22. travnja 2004.), sastavio ju je neposredno nakon babine smrti i s vremenom dorađivao. Da je živa, baba Markuša imala bi sto godina, bila je poznata po tome što je govorila u stihovima, a pjesma je sastavljena upravo rječnikom kojim je ona govorila. Zahvaljujemo fra Domagoju na pjesmi koju rado objavljujemo.

 

Babi Markuši[1]

o stotom rođendanu

 

Sijo ja san jedne zime

kraj postelje svoje babe

pa je pitan bi l’ mi mogla

spomen reć’ na stare dane

A ona je, fala Bogu,

uvik bila od beside

pa mi reče: „Jêr ne mogu.

Samo slušaj moje dite.“

Pa se nato malo digne

i napola opet sidne

crni šudar zabodula

upita mi di je štula

pa započe pismu sklanjat

cili život odmotavat

a ja samo mučin, slušan

i u svakoj riči guštan:

 

„Radošiću, selo na visoku

na pogledu Gospinome oku

u tebi san sritna se rodila

i ditinstvo svoje provodila

 

U tebi san mladon curon bila

i mogla san za koga san tila

al’ ako ćeš bit’ cura poštena

svi ti kažu da je ljubav jedna

viru tvrdu zato svu san dala

didu tvomu, i to nije šala

on je tada kršan momak bio

i kući je našoj dolazio

na kominu sila provodio

od majke me moje isprosio

 

I tri dana posli Kandelore

odvede me on u svoje dvore

lete konji na drugi kraj župe

priko klanca do Runjine rupe

prid Gospon nas vinča je fra Ivan,

brat moj fratar, i sad sliku iman

 

Lipo se je onda pirovalo

pivalo i u kolu igralo

ali brzo svrši pirovanje

valja radit veliko je stanje

podvornica, strana i-ograda

štala, pojta i dva vinograda

 

Al’ tada san mlada žena bila

i lako san svašta podnosila

a bilo je to i vrime rata

kada ne zna niti brat za brata

u prvon san ratu se rodila

a u drugon već nevista bila

sićan se kad Sinj se bombardira

to me i sad u sri’ srca dira

u crkvi san ispod palī greda

našla brata di u nebo gleda

tri su vojske prolazile gradon

sve strašili oružjen i gladon

 

A opet se sve nekako čini

da su onda ljudi bili fini

mladi stare da su poštivali

i kršćanski pozdrav nazivali

od nedilje svi na vel’ku misu

Boga molit stidili se nisu

pa nek se je i manje imalo

sve je selo cvalo i pivalo

 

A možda ja tako mislin sada

jer san onda bila žena mlada

šta je bilo doć mi do Cetine

na pijacu ka i na ledine

prvo sunca uvik se dizala

za čeljad se i kuću brigala

a siromaj kad na vrat doša

nije nikad prazni ruku oša

 

U kužini, nije da se falin,

ka cukar je bilo sve šta svarin

a kruv mi je i u Zagreb iša

i puste je kilometre priša

slatko su ga jila i gospoda

kupili su i mrve sa poda

 

A kol’ko san praške nakupila

da su gaste, bogata bi bila

vodu s Bukve stoput donosila

vučija mi nije teška bila

a sad mi je teško povuć klašnje

i neće mi više biti lašnje

 

I reć’ću ti pravo, neću lagat

sami mrtvi dolaze mi na san

i kad ji se ne mislin ni sićat

počnu mi se redon prikazivat

 

Umrla je Kajica i Šima

a Bikuša jedva je i živa

Bramuša je već na drugoj strani

Ivanduša otišla je lani

did pokojni šta ću ti govorit

samo počnen gorke suze ronit

a danas il’sutra, stani-pani,

i meni će valjat Svetom Frani

 

Sada više ni odat ne mogu

ali isto kažen fala Bogu

i svaki dan vako ruke sklopin

pa u sebi sve od srca molin:

 

‘O Gospe Sinjska, majko naša,

i sveti naš Leopone

budite mi na pomoći

kada Bog me k sebi zovne

da mu mogu spravna doći

i kroz rajska vrata proći’

 

A i ti me se, sinko, siti

barem dikad u svetoj misi

i svetoga Križa znamen

na grobu mi stavi. Amen.“

 

Kad Markuša moja sve riči te reče

i besidi svojoj do kraja doteče

prođe mi dobron rukon po kosi

a videć’ kako joj oko se rosi

i mene nešto u grlu stisne

i tako vam eto ove pisme.

Fra Domagoj Runje

[1] Milica Runje r. Marković, Radošić, 13. veljače 1915. – Karakašica, 22. travnja 2004.