Sinjanje (II) : ‘Sinjanje’ (Ankica Podrug)

Donosimo vam pjesmu naše vjerne slušateljice Ankice Podrug posvećenu Sinjanju.

SINJANJE

Ovi dana Božića i slave, sjetno suza iz oka mi kane,
sinjanje me vrati u moje mlade dane.
Ova najava mi briše svaku mrlju,
sinjanje me vrati u rodnu Ovrlju.

Sad se sićan običaja lipi, kako smo sritni bili,
i vrimena dok smo ka dica borić kitili.
Na Badnju veče mater u naramku slamu nosi,
te je po starom tavanu prospi.

Tad se skupa Bogu pomolimo,
pa se onada na slamu zavalimo.
I sad čujem pismu sa svi strana,
barabiju i reru moji Ovrljana.

Bože mili šta je lipo bilo,
i mlado i staro se okupilo.
Napuni se kuća puna svita, duha čista,
ja se pitam ima li za sve mista.

Dica za siniju nebi smila,
dok je za njoj starija čeljad sidila i besidila.
Mudre riči oni samo zbore,
o kojima i danas mnogi govore.

Čuli smo od njih puno toga,
dok se ilo, pilo i molilo Boga.
Slušajući naše stare ljude,
molim Boga da nam tako zanavika bude.

Ne želim vas više gnjaviti,
vaše je samo, u eter, Jošku se javiti.
A ja sam samo tila – i to zaprava,
spivat ovu pismu – protiv zaborava.

Vaša Ankica Podrug