Sinjanje (XVIII): Lumin (Marija Librenjak)

Marija Librenjak, vjerna slušateljica Hit radija i čitateljica Ferate, napisala je još jednu pjesmu na sinjskoj štokavskoj ikavici, ovoga puta u prigodi obilježavanja blagdana Svih svetih i Dušnog dana.

Lumin

U noći zalazećeg listopada
O ponoći
Kroz koltrine poćirili Svi sveti.
Lumin valja užgat, odma nama.
Zeru ulja, vode kaplju
Nadolivat podukrajnu čašu.
Zaraj nas šta ovin sviton
Putujemo, ko prvo, ko poslen, Bogu lipon.
Dana nan je prigoda
Pomoć bližnjoga.
Lipon riči i koron kruva
Granjsamo takon do Svevišnjoga.
Kolkoš grija,,
Kašeta suza,
Mrva smija.
Tojo nan je od vika do vika
Ljudska mira.
Ko prova i more
Bit čeljade,
Na putu je svetosti Božje.
Ne miri Bog našin očin
Pak valja svakomen pomoći.
Ko got nas trevi
Budimo mu blagoslov u rđi.
Utiha žalosnin,
Likarja bolesnin,
Čemernin na duši
Melem za uši.
Pisma krnjolca
Onomen šta po svitu prez kraja i konca basa.
Doklen lumin
Užgan lufta na ponistron.
Molimo za nas,
I sve potrebite.
Pak na tragu svetosti
Za čovikovog vika
Lipa naša rič i dilo, bližnjega operta.
Kadli s ovog svita pođemo.
Sritno u nebo dođemo
Zasjaje nan se rajska svitla.
Dušni dan,
Sutradan
Da spomenemo se naši stari vrli…
Sviju koji odoše prvi.
Obađemo grebe,
Upalimo sviću za one od sviju smetnute.
Ter zastanemo
U sutonu Svi sveti i Dušnog dana.
Sviju duša se sitimo.
Barenko za vi blagdana.
Jesen rakrilila boje.
Nek srce moje i tvoje
Dostojno bude
Za svako u neterbi biće,
Ka i duše šta išću naše molitve.
Kakon nas naučili naši pokojni
Šta ji urmutejemo u duši.
Nek gori lumin.
Amin.

U Karakašici, 1. studenoga 2016.

Marija