Sinjanje (XXIX): Pušovica

Marija Librenjak, čitateljica Ferate napisala je još jednu priču na sinjskoj ikavskoj štakavici. Ovoga puta na pisanje su je potaknule snježne pahulje koje su proteklih dana prekrile veći dio cetinskog kraja.

Pušovica

Led se uvuka u košćurine, zabrekle o’ dokonosti.
Kovitla vitar utrkujuć’ se s oblacin…Vijar sije smetove snjiga s Plišivice, okolon kole, Karakašicu priskače…
Zame’ pute drvosječi i lugaru, dičija cika potrpana babinin sukancin…Vatru potičen, ka i uspomene varljive.
Zec će obnoć mater tražit’, vukovi sać’ s planina. Ne kaže se beznike, vrime vučljivo nevirne veljače.
Mosuri kite pojtu rašundranu, mačići vrilin srkon mlaćanice logu pletu.
Starica ditinjstva mog’, u kućeri ispo’ briga…samovala nekad… čini mi se, doklen pirin uspomene, da u čami Bogu krade dane, ka’ u zemane..
Tekon šterika i šuverini na nakekeron katrigi. Zdila milka podukrajna u ćoši, fraja mačkon njezinin. Zeru iskrpoti boškotina u ćikari čaja o’ šepurika…doklen snjig lapta, snoća prvo sutona.
Na slamarici nadovida desetice krunice potrpana kunparanon pokojnoga ćaće.
Usne sanak nejak, mrak jon kušin, menjižanje kočke… dragi obamrli.
Ćunća danjeg svitla zoron poćiri kroz pendžeru u dom sirotinjski…. momen srcu… najvarkliji,…
Doma šudar išumitani podveže , navuče guću,šotanu, opaše se travešon, natovari vučije, sojon se potpači i na Bukvu-izvor mili, vrckon.
Dičica u alaši, sa svojin mažon slamon natrpanin , gori trkon uz brig pa spušćat’ se puzon.
Kogot, i na civaron.
Cvali ‘ rasti, navukli borići misno ruvo,pau’lje baršunastog sna goru uspavale.
‘ Tice nan iz ruke jile.
‘Faljen Isus Dome, je l’ studeno, ona meni, ‘nako, aj, vamo, ugrij ruke zaklajene, ostalo je u lužari žere. Uvučen se u kućeru, jednu jeditu prostoriiju…Promrzla , žgoljava i potuljena , kacijolu mi doda itimice, vruće vode iz kaldeje… Napitak sirotinjski cukarinon iz traveše zasladi.
Odma nama pozapodne, obađen je s onin šta u kući trevi, mater mrižaricu napuni siron, ćaća žepe galetinon, brat stariji bocun vina i plosku rakijice škartocin okolomota, zamota zeru oglavine u kartu cementušu pa zobnica krcata…
Poče, ponila bi’ u krtočiću tunju kadikoju, oraja i teću žmara.
O Gospe moja, koje li ćarice… u moje Dome.
Kućerak sirotinjski, stočić iza šperpločon zakrpljeni’ vrata ter radost u očimon šta se caklila u drage Dome, dan danas u duši mi svitle. Sićanjin se kripin, za siroticu molin i sve napušćene, najskoli u ove dane zaklajene, srca nabotila bugancin bezdušja.
Ćirin ispo’ koltrine, ‘oće li kadikoja pa’ulja snjiga procvitat’ na jabuki staron, zakrilit’ zunbul… Napojit’ me ditinjin snin, barenko cugon.
Pušovica se okaša, kiša grane i sne, tamon vamon…
Pomoz Bog svimin, najskoli naše ljubavi potrebitin..

U Karakašici, 26. veljače 2018.
Marija Librenjak