Sinjanje (XXXI): Jednon kad uskrsnen (Marija Librenjak)

Marija Librenjak, čitateljica Ferate, napisala je prigodnu pjesmu povodom Dana branitelja Sinja i Cetinske krajine, koji se obilježava danas.

Jednon kad uskrsnen

Po milosti Božjon kad jednon uskrsnen,

Koga ću doli nać,

Koga čilo obać?

Mater suze prisušila nije i odek s menon planduje.

Oću li zableušit dicu doklen na strnjini vataju banbauke,

Zateć blago kakon priživa na kolovozu,

Pastira trevit, ki u zemane na izvoru se umit,

Tunperinon didovin diljat pištovac?

Bože moj, oću li srist kosca u polju, nevistu ornu, na glavi jon konistru,

Parit oči naviljcin piće rosne, snopin zdrilog žita,

Boga pitaj?

Oće li Cetina bistra čeljad pojit,

More beskrajno čežnje rojit?

O nami koji smo misto ruva svatovskog navukli ječerme slobode.

Oće li i tadak grdelini na arboretu veršat odu ljubavnu,

Palima za rodnu Grudu od predaka izmoljenu?

Oće li za Cvitnicu bit jelice, u kajinin ljubice mrlisne,

Kogot pripovidat po starinsku?

Nadovidat desetice babine krunice,

Kad zaladi na kominu peškat besidu istinitu,

Libriće u nidrin čuvat, moleć Gospu granjsat otno po zaorku?

Vinograde oće li iko polivat,

O jeseni crljenak ćokat,

Oće li tadak iko predikat o braniteljin,

Kvrlju snivanon Domovini?

Akon Bog dade, trevit ću čeljade

Koje predika po našku!

U ćoši duše za heroje glanjca uspomene.

Oće li i tadak lušat se čeljad za Alku,

O Gospi činit zavit klečeć ovanjcirat Procesiju?

Oće li me dočekat

Crvenkapa i košulja bila, modre gaće, trobojnica cila.

Vako se voli Rvatska jedina!

Il sve je pusti sanak.

Da će Bog vidiću,

O svakomen pedlju zemlje voljene i momen narodu…

Tekon slobode išćen znamen,

Jednon kad uskrsnen!

Za sve pale hrvatske branitelje, najskoli Sinjske i Cetinjske,

Po svoju napisat se usudi riči ove.

U Karakašici, 30.svibnja 2018.

Marija Librenjak